Egipatski ogromni muzej sa mnogo zakašnjenja trebalo bi da bude otvoren 2020. godine. Ali dok je Tutankamonovo blago spremno za turiste, neki kritičari zgradu vide kao prazan projekat.
U ogromnom, atriju zasađenog senkom novog Velikog egipatskog muzeja građevinski radovi okružili su kolosalni kip Ramzesa II, levom nogom hodajući napred i pesnicama stisnutih u spremnost.
Osoblje koje je dočekalo gostujuće novinare ukazalo je na visoku drevnu skulpturu i da su građevinski radovi još u toku. Na putu do novog muzeja prošle godine statuu je pratilo 11 konjanika u vojnoj haljini, usred zvukova egipatske nacionalne himne.
Ako obećanja o skorom završetku muzeja budu tačna, 83-tonska slika trećeg faraona 19. dinastije Egipta, poznate i kao Ozimandias, biće prvi prizor koji će pozdraviti posetioce prilikom ulaska u muzej od 500.000 kvadrata sledeće godine. Na više od devet metara, statua skoro doseže svodovani plafon betonske konstrukcije u kojoj se očekuje da smesti 100.000 predmeta, od kojih će mnogi biti prikazani prvi put, kao i 3D bioskop sa 250 mesta i dečji muzej. Takođe će imati panoramski pogled na Velike piramide u Gizi. Ali kada će se otvoriti?
Muzej od milijardu dolara kasni uveliko, jer je prvi put trebalo da bude otvoren 2015. godine, deceniju nakon što je zamišljen. Dok su građevinski radnici napunili atrijum i završavaju fine radove koji čine prednji bok zgrade, zvaničnici su rekli da je projekat gotovo završen. Lokalni mediji nedavno su pohvalili zvanične tvrdnje da će se muzej otvoriti do 2020. godine.
„Veliki egipatski muzej poklon je celom svetu od Egipta“, rekao je ministar za antikvitete Khaled el-Enani, ponavljajući slogan koji je korišćen za promociju otvaranja drugog dela Suezkog kanala 2015. godine, usred tvrdnji da bi mega-projekat revitalizovao ekonomiju Egipta. Zvaničnici su rekli da se nadaju da će veliki Egipatski muzej privlačiti pet miliona posetilaca svake godine, pomažući jačanju turizma i zauzvrat finansije te zemlje.
Inženjeri projekta tvrde da izolovani betonski dizajn prevazilazi izazov pustinjske temperature, gde krov lako može da se zagreje do 70C, održavajući unutrašnjost i dragocene sadržaje na stabilnim 23C.
Zgrada će zameniti svetski poznati egipatski muzej, nazvan muzej u Kairu, koji je izgrađen u centru grada 1901. godine i trenutno čuva najveću svetsku zbirku antičkih faraonskih antikviteta, uključujući i ikoničnu zlatnu pogrebnu masku Tutankamona.
Novi muzej sadrži 7000 kvadratnih metara posvećenih dečaku-kralju, a 5.400 predmeta iz njegove grobnice (koje je Hovard Karter otkrio 1922.) prvi put je prikazano zajedno, uključujući tri kovčega i pogrebnu masku.
Jedan veliki zlatni kovčeg uklonjen je iz Tutankamonove grobnice u Luksorovoj dolini kraljeva u julu, prvi put od njegovog otkrića i prevezen u Kairo na vitalne restauracije pre izlaganja.
„Bio je to delikatan projekat, pošto je kovečeg vrlo krhk“, rekao je El-Enani, gdje je postavljen u konzervatorskoj laboratoriji, koja je smještena uz muzej. „Očekujemo da će biti potrebno osam ili devet meseci da se dostigne dovoljno dobro stanje da se to prikaže do 2020.“
Nisu svi impresionirani velikim obećanjima muzeja. „To je prazan projekat režima Hosni Mubaraka“, rekla je egipatska arheologinja Monika Hana, u vezi sa bivšim predsednikom koji je svrgnut 2011. „Ali mi smo ga nasledili, tako da sada moramo da živimo sa tim.“
Mubarakov plan u Kairu 2050, pokrenut četiri godine pre njegovog svrgavanja, predviđao je preseljenje 7000 građana da naprave širok bulevar obložen drvetom koji povezuje centralni Kairo sa piramidama i turističkim atrakcijama, uključujući veliki Egipatski muzej.
„Turisti će doći ako im pružimo drugačije iskustvo – imamo najveću stopu nepovratnih turista. Promena toga znači smanjenje uznemiravanja, dobar javni prevoz i čista kupatila“, rekla je Hana. 2018. godine, Egipat je posetilo 11,3 miliona turista, što je najniži nivo od pre revolucije u 2010. godini koja je tad iznosila 15 miliona.
Zvaničnici se nadaju da će novi muzej prevladati nedavne probleme Egipta, uključujući automobil bombu ispred kairske bolnice u avgustu i bombu na putu, koje je udario u autobus pun turista u blizini muzejskog mesta u maju. Britiš Eirvejs izazvao je bes u egipatskim ministarstvima u julu, kada je na nedelju dana obustavio letove za Kairo, pozivajući se na neimenovane bezbednosne brige. Egipatski ministar civilnog vazduhoplovstva takođe je odlučio da naplati uslugu u iznosu od 25 dolara za sve putnike koji odlaze iz aerodroma u Kairu od novembra 2019. godine, pored naknade u iznosu od 25 dolara, nametnute 2014. godine.
Ipak, egipatski zvaničnici se nadaju da će otvaranje muzeja privući posetioce. „To će biti događaj koji nikada nećete zaboraviti do kraja života“, obećao je Mostafa Vaziri, šef Vrhovnog saveta za starine.
Izvor: theguardian.com
Скорашњи коментари